Istorija otvorenog akcionarskog društva "GAZ" Gorkovska fabrika automobila počinje od 1929.g.
4. marta 1929.g. ВСНХ СССР (Vrhovni Sovjet Narodne Privrede SSSR) je doneo odluku i potpisan je nalog o izgradnji fabrike automobila
6. aprila 1929.g. je odobrena odluka o izboru lokacije izgradnje buduće fabrike automobila – oko grada Nižnjeg Novgoroda.
31. maja 1929.g.. ВСНХ СССР i američka firma "Ford Motor Company" su zaključili sporazum o tehničkoj pomoći prilikom organizacije i podešavanja masovne proizvodnje putničkih automobila tipa "Ford-А" i kamiona tipa "Ford-АА". Tehnološko i gradjevinsko projektovanje se obavljalo u Americi uglavnom od strane lokalnih inženjera uz tesnu saradnju sa firmom "Ford Motor Company". Arhitektonsko-gradjevinski projekat je izradila firma "Austin & K".
2. maja 1930.g. u blizini Nižnjeg Novgoroda je položen prvi kamen temeljac u temelj buduće fabrike automobila. Zahvaljujući uspešnom projektu, mudrosti rukovodstva, ličnoj odgovornosti svakog učesnika fabrika je bila sagradjena za 18 meseci.
Prvi kamioni modela GAZ-А и GAZ-АА su se izradjivali prema crtežima američke firme "Ford". Bez obzira na to, oni su se već u mnogo čemu razlikovali od američkih prototipa: za rusku varijantu su bili pojačani karter kvačila i upravljački mehanizam. Kombinujući korištenje fordovih projekata i uvodjenje svojih rešenja, konstruktori su stvorili mnogo modifikacija na bazi "polutorke" (kamiona nosivosti od jedne i po tone). 1933.g. se pojavaio autobus za službene namene GAZ -03-30. Krajem 1934.g. proizveden je troosovinski kamion GAZ-ААА. Kasnije se pojavio kiper GAZ -410. A 1937.g. u filijali Gorkovske fabrike automobila počela je proizvodnja sanitetskog autobusa GAZ -55. Takodje tih godina je bio izradjen i kamion sa gasogeneratorskim motorom GAZ -42. Na bazi kamiona GAZ -А bio je izradjen pikap GAZ -4 sa kabinom koja je u potpunosti bila metalna i sa metalnom platformom predvidjenom za 500 kg tereta. Pikapovi GAZ -4 su počeli da izlaze sa trake 1933.g. Tako je 30-tih godina, prvi put u SSSR-u uz tehničku pomoć američkih stručnjaka iz "Ford Motor Company" počela sa radom lančana proizvodnja vozila na pokretnoj traci. Nova etapa u istoriji fabrike je bila izrada i uvodjenje u proizvodnju putničkog automobila М-1. Masovni pokret ovladavanja tehnikom i povećanja produktivnosti rada je dao mogućnost da se u najkraćem roku izvrši priprema proizvodnje novih vozila. Prema sporazumu, koji je potpisan sa firmom "Ford", tom automobilu, kao GAZ -А, bio je takodje odredjen svoj fordov prototip. Medjutim konstruktorski kolektiv GAZа, koga je 1933.g. predvodio talentovani stručnjak i organizator A.A. Lipgart, uzimajući u obzir ne samo stečeno iskustvo u proizvodnji i eksploataciji prvog modela, nego i svoju sopstvenu tačku gledišta na domaće vozilo, odlučno je odustao od kopiranja američkog uzorka. Tako, umesto ugradnje motora V-8 sa američkog identičnog vozila bio je forsiran motor sa 40 do 50 k.s. i znatno je modernizovan četvorocilindrični. motor koji se već proizvodio. Ali glavne izmene su se ticale šasije: bio je izradjen ram povećane čvrstoće i nova konstrukcija vešanja (na četiri opruge umesto dve poprečne koje su bile kod identičnog vozila); točkovi sa žbicama su ustupili mesto presovanim disk točkovima sa gumama većih dimenzija. Razlozi su jasni: fordova šasija se ispostavila faktički neadekvatnom za rad u uslovima ruskih puteva. U krajnjem rezultatu GAZ-М1, kao i svi naredni modeli putničkih automobila GAZ, se pokazao kao izdržljiv, čvrst, nezahtevan. Spoljašnji izgled automobila takodje je bio promenjen: usled povećavanja prednjeg dela i produžetka rama i baze točkova proporcije se postale bolje, postao je interesantniji oblik celog prednjeg sklopa – blatobrana, poklopca motornog dela i obloge radijatora.
Rušilački naleti neprijateljske avijacije u leto 1943.godine nisu slomili radnike fabrike automobila. Pod rukovodstvom direktora fabrike I.K. Loskutova (1900 - 1982 g.) za sto dana i noći oni su obnovili 50 zgrada i objekata, odremontovali su 9 hiljada komada opreme.
U godinama Velikog Otadžbinskog rata GAZ je proizveo:
- kamiona - 176221 kom
- tenkova - oko 12000 kom
- samohodnog oružja - više od 9000 kom.
- minomabacača - 24000 kom.
- motora za vozila - 232000 kom.
- naoružanja za raketno oružje "kaćuša" - 30000 kom.
Rat se još nije bio završio, kada su se u Gorkovskoj fabrici automobila počeli izradjivati novi modeli kamiona i putničkih automobila, koji su u prvim posleratnim godinama praktički promenile ceo niz modela fabrike. Prvi u nizu novih modela bio je kamion GAZ -51. Njegova masovna proizvodnja je počela u januaru 1946.g. GAZ-51 je za to vreme značio veoma naprednu i savršenu konstrukciju. Njegovi konstruktori su uz malo povećanje težine u poredjenju sa prethodnikom uspeli da povećaju nosivost više od jednog i po puta i proj predjenih kilometara izmedju dva servisa za dva puta. Pojačani ram i sklopovi donjeg dela posedovali su veliku razervu čvrstoće i mogli su da se koriste sa velikim preopterećenjima. Šestocilindrični motor snage 70 k.s. je omogućavao da se razvije brzina od 70 km/čas. Za tri decenije kamion je više puta modernizovan. 1948. godine kolektiv konstruktora na čelu sa A.A. Lipgartom i N.A. Jušmanovim prema nalogu vlade je započeo projektovanje novog puničkog automobila velike klase, koja je dobila indeks GAZ -12 "ZIМ". Prva industrijska partija bila je izradjena već 1950. godine Automobil je posedovao niz tehničkih rešenja, koji su za to vreme bili progresivni i karakterisao ga je visoki nivo komfora: grejanje zadnjih sedišta, radio-prijemnik sa tri vrste talasa, prekidač pokazivača pravca sa automatskim uključivanjem. Automobil sa forsiranim motorom ГАЗ-51 bio je najsnažniji (95k.s.) i najbrži (do 125 km/čas) u celom nizu modela.
"Volga" GAZ -21, koja je počela da se proizvodi krajem 1956. godine, je posban, za nas klasičan automobil. Za većinu ljudi "dvadeset prva" je postala simbolom cele epohe. Predvodnica za svoje vreme, ona i danas ima dosta poklonika. Poslednjih godina se primećuje čak izvesno povećanje interesa za taj model. Moderni "hot-rodi" na bazi "dvadeset prve", pa i automobili koji se sklapaju na fabričkoj traci padaju u oči na ulicama, po ko zna koji put se potvrdjuje da "Volga" spada u niz najčvršćih i dugovečnih automobila. Izmedju ostalog ona se jako dobro snašla u ulozi "taksija".
1959. godine nastupilo je vreme i za novi amblem preduzeća. Njime je postala "Čajka" GAZ -13 od sedam sedišta je. Dizajn automobila je preuzet od uzoraka američkih proizvodjača, tadašnjih zakonovaca automobilske mode. A u odnosu na konstrukciju "Čajka" je predstavljala nesumljivi interes zahvaljujući celom nizu tehničkih inovacija. Она je bila opremljena osmocilindričnim motorom u obliku V, snage 195 k.s., četvorokomornim karburatorom, hidropojačivačem volana, hidromehaničkim menjačem. Upravljanje prebacivanjem brzina je bilo preko tastera, a antena radio-prijemnika se automatski izvlačila. Opremu karoserije je činilo: električni mehanizmi za podizanje stakla, mehanizam za pranje vetrobranskog stakla,radio-prijemnik, koji je hvatao sve vrste talasa sa automatskim podešavanjem, farovi u slučaju magle i dr. Pored bazičnog modela, koji je posedovao karoseriju sedan, u malim serijama su se proizvodile limuzine GAZ -13А i kabrioleti GAZ -13Б. Ističući dostignuća konstruktora i dizajnera, automobilima "Volga" GAZ -21, "Čajka" GAZ -13 и GAZ -52 na Svetskom sajmu u Briselu (1958.g.) je bila dodeljena najviša nagrada – Gran-Pri.
24. avgusta 1971.g. na bazi fabrika-filijala i proizvodnje glavnog preduzeća je obrazovana proizvodna organizacija "avto GAZ ". 1973. godine je preimenovana u PО " GAZ ", u čiji je sastav išlo 11 fabrika
1980.godine kolektiv PО " GAZ " je bio nagradjen prestižnom Medjunarodnom premijom "Zlatni Merkur" za veliki doprinos u razvoju automobilske izgradnje i medjunarodne trgovine, a u martu mesecu iste godine sa fabričke trake je izašao 10-to milioniti automobil, a u decembru 1995.g. - 15 milioniti sa markom " GAZ ".
U novembru 1992.g. Gorkovska fabrika automobila je pretvorena u akcionarsko društvo otvorenog tipa. Za predsednika АО " GAZ " je izabran N.A. Pugin.
