Granice preporucenog nivoa holesterola i triglicerida su:
Ukupni novo holesterola ispod 200mg/1ooml <5,2mmmol/L
“Dobri - HDL holesteroliznad 35mg/100ml 1,0-1,54mmol/L
“Los –LDLholesterol ispod 130mg/100ml <2,6mmol/L
Trigliceridi ispod 1,7mg/100ml <1,7mmol/L
Vecina
nas zamislja holesterol kao vrstu masnoce, ali to je u stvari posebna
vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol.Vitalan je za
zdravlje svake celije u nasem organizmu.On pomaze jetri da svari
masnocu i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transportu masti
kroz nasu krv.I seksualni hormone ga sadrze u svom sastavu, a vazan je
i u odrzavanju vlaznosti koze.Toliko je znacajan da ako ga nema
dovoljno u hrani, jetra ga sama proizvodi.
Normalno se holesterola uglavnom nalazi u celijama, a samo u maloj kolicini u krvi
Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje stetan po zdravlje, doprinosi
nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima,
zacepljenju arterija i opterecenju srca.
Ali nije holesterol jedini
uzrocnik zapusavanja arterija stetnim naslagama.Veliku ulogu u tome
imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini.
Trigliceridi su masti
ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo .Kod
zena koje su cesce izlozene visokim trigliceridima, nivo treba da bude
nesto nizi nego kod muskaraca.
Osobe ciji se nivo krece izmedu
250 i 500mg/100ml dvostruko su vis eizlozene opasnosti od srcanih
oboljenja u odnosu na one sa niskim trigliceridima.
Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitofg su znacaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske gistine ( LDL)
HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju
“DOBRIM”jer smanjuju krvni pritisak i sansu za bolest srca.
LDL sadrze velike kolicine holesterola i imaju tendenciju da se pricvrste za zidove arterija i da stvaraju naslage.
Prema tome suvise LDL povecava rizik ateroskleroze i opasnost od srcanih oboljenja.Zato se nazivaju “LOSIM”holesterolom.
Posto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom podize i taj
se nivo zadrzava sledecih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre
ispitivanja ne jede.
KAKO ODRZAVATI MASNOCE U NORMALI?
Najvazniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil zivota.
Koriscenjem zdrave ishrane sa malo zasicenih masnoca ,a sa vise biljne
hrane (zrnasta hrana, voce povrce i mahunarke, umanjuje se opasnost od
oboljenja srcea i krvnih sudova.Ali problem ipak postoji jer
izbegavanje jaja, mesa,mleka i mlecnih proizvoda ne mora uvek da
koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo
proizvodi.Ono moze da odgovori na ostru redukciju holesterola tako sto
ce da proizvede vise svog.moze da proizvede i do 1500mg holesterola
dnevno, sest puta vise od onoga sto normalno pojedemo.
Interesantno
je napomenuti da neke etnicke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi
imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog
holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori.neki od
tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vezbe,
kretanje, godine zivota.
ISHRANA
Umesto da potpuno izbacite
namirnice bogate holesterolom, dodajte vasoj ishrani vise vlakana.Za
brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pectin koji se nalazi u
jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, jecam, proso ili
heljda.Dodavanje jabuke cerealijama samo povecava efekat eliminacije.
Jos jedan interesantan podatak je da mala kolicina polinezasicenih
masti moze da smanji holesterol u krvi za 5-10%.Posebno je dobra
Linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno cedenim uljima, ribi
(ne ljuskarima, orasima, semenkama i buteru od kikirikija.
Pomazu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom).Kako je to
vitamin rastvorljiv u vodi i gibi se priliko kuvanja, najbolje je
ukljuciti u ishranu mnogo sirovog povrca i voca.Narocito je vitaminom
B6 bogato zeleno lisanto povce. Znacajni su i proizvodi od soje –
sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom kao
sto su tofu(sojin sir) i tempeh (sojino meso)
Za snizenje holesterola u krvi do 30%preporucuju se sledece namirnice:
-bananae (1,5 osrednja); beli luk (2 cena ili 600mg u kapsulama); pola
glavice crnog luka ; gersla (3 cinije kuvane ); grasak (pola
cinije)jogurt (3 solje obranog) krompir ¾ cinije kuvanog: kukuruz
secerac(pola cinije ) maslinovo, suncokretovo i druga hladno cedena
ulja ; ovsene pahuljice ; pasulj;salata; soja ;sargarepa (2-3
korena);sljive (5 plodova ); vino (1 casa)
NAPOMENA:
Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10%kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola.
Ribu treba imati najmanje 2puta nedeljno tj.500g, radi Omega -3 masne kiselin eribljeg ulja.
Mahunarke (pasulj, socivo )ovsene pahuljice, jabuke – najmanje 7
porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja snizavaju
holesterol.
Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno cedeno ulje, a korisno je da se i mesaju.
Voce i sokove pozeljno je konzumirati, ali cesce sveze voce nego sok, radi biljnih vlakana.
Hleb i zrnaste proizvode koristiti umereno, tako sto ce se dati
prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja
(integralni hleb, ovsen pahuljice, cerealije za dorucak, testenine od
integralnog brasna.
STA IZBEGAVATI
Mnogi ljudi
zamenjujunamirnice bogate holesterolom onim vestackim, tipa margarina,
majoneza, kremova, itd.Ali, ne postoje dokazi da ove namirnice
sprecavaju srcane probleme, a sadrze u sebi razne dodatke koji mogu
biti predispozicija za pojavu kancera.
Namirnice koje sadrze
rafinirani secer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i
tkivima.One smanjuju i nivo zdravih HDL i povecavaju nivo LDL.
Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, vocem i povrcem.
Mnogi lekovi, ukljucujuci steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da
povecaju holesterol i triglyceride i da uniste hranjive sastojke
potrebne za odrazavanje normalnih nivoa.Suvisne kolicine proteina i
kuvane hrane mogu takode dauniste hranjive sastolke koji kontrolisu
holesterol.
I konacno, jos jedan faktor koji dize holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko znacajno.
REZIME
Lekove za smanjenj holesterola treba izbegavati osim u slucajevima poremecaja hiperholesterinemije.,jer neki od njih mogu biti toksicni za jetru,a neki su i sa kancerogenim svojstvima.Vlakna, narocito pectin iz voca i alginate iz algi, pomazu eliminisanju suvisnog holesterola iz tela.imale kolicine polinezasicenih masnih kiselina koje se nalaze u hladno cedenim(nerafiniranim )uljima mogu da snize masnoce.
Izgleda da vezbanje i kretanje pomazu povecanju HDL i samnjenju LDL, iako moze dap rode i po nekoliko mwswci pre nego sto dode do viden promene.
Dodaci koji su znacajni za kontrolu holesterola i koji drze nivo masnoca pod kontolom su NIACIN(vitamin B3),koji se nalazi u zelenom lisnatom povrcu, zitnim klicama, pasulju, grasku, lososu…
VITAMIN C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima.Kada se kombinuje sa lecitinom, pomaze rastvaranju arterijskih naslaga.
VITAMIN E pomoci ce poboljsanju cirkulacije ka srcu.
VITAMIN B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomazu normalizaciju holesterola.
Studije su pokazale da su anjbolji minerali za snizenje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink.
Dumbir, beli luk i gljiva shitace smanjuju holesterol i triglyceride koje proizvodi jetra.0sim toga, beli luk i razreduje krv, umanjujuci tako sanse za opasne krvne ugruske.
