Nedeljno popodne uz fudbalsku utakmicu nekada je značilo okupljanje pred televizorom, komšiju sa svojim mišljenjem o sastavu i radio-prenos u pozadini ako slika zakasni. Danas ta slika izgleda drugačije, iako suština ostaje ista – potreba da se navijanje deli sa drugima. Fudbal na Balkanu i dalje spaja generacije, ali način na koji se ta veza održava prošao je kroz tihu, ali temeljnu promenu, a razlozi za to leže u tehnologiji koja je ušla u svaki segment slobodnog vremena. Zašto navijanje više nije isto? Stadion i televizor nekada su bila jedina dva mesta na kojima se fudbal pratio u realnom vremenu.
