Da li ste se nekada zapitali šta se dešava sa plastičnim otpadom kada ga bacite? Iako je uobičajeno verovanje da većina plastike završava u fabrici za reciklažu u blizini vašeg mesta boravka, stvarnost je daleko drugačija.
Statistika kaže da se u svetu reciklira tek nešto manje od 10% plastike. Pa ako je tako, kuda zapravo ide sav plastični otpad?
Odakle plastika dolazi i koliko joj treba da se razgradi?
Plastika se proizvodi od fosilnih goriva i njena upotreba stara je tek nešto više od jednog veka. Ali za to kratko vreme, ona je drastično promenila naše živote i omogućila pronalazak mnogih uređaja moderne tehnologije.
Osim toga, plastika može da se reciklira i ponovo upotrebi. U svetu ali i kod nas u Srbiji postoje firme koje rade otkup sekundarnih sirovina pa i plastike i kasnije ih odlažu, recikliraju ili prodaju fabrikama za reciklažu. Problem je u tome što je svest ljudi o reciklaži još uvek na veoma niskom nivou.
Da bi se plastika razgradila potrebno je između 500 i 1000 godina, što znači da se na našoj planeti još uvek nalazi sva plastika koju je čovek ikada proizveo. Pa čak i tada, nakon hiljadu godina, u zemlji će ostati mikroplastika koja se nije potpuno razgradila. Samo u poslednjih deset godina svet je proizveo više plastičnih predmeta nego u celom prethodnom veku. Shodno tome, i količina plastičnog otpada se srazmerno povećala.
Sve ovo upozorava na katastrofalne posledice po životnu sredinu, jer ako u budućnosti ne budemo brinuli o otpadu, problem će verovatno postati toliko velik da će izazvati uginuće velikog broja životinjskih vrsta i promeniti svet kakav danas poznajemo. Statistika kaže da više od milion morskih ptica i sto hiljada drugih morskih životinja ugine svake godine od posledica plastičnog zagađenja. U krajnjem slučaju, ovakva ljudska nemarnost imaće, zapravo već ima veliki uticaj na zdravlje i životni vek čoveka.
Gde odlazi plastični otpad?
Kao otpad plastiku možete naći na deponijama ali i u prirodi. Ono što najviše zabrinjava je njeno nekontrolisano odlaganje. Negativni uticaji nepravilnog i nedovoljno dobrog upravljanja otpadom su ogromni. Ako se u svetu nastavi povećana proizvodnja i upotreba plastičnih masa, a pritom ostanemo na istom nivou svesti o njenoj reciklaži, imaćemo veliki problem.
Iako postoje ogromne deponije na kojima se prikuplja plastični otpad, često ga možemo pronaći po šumama, ulicama, a možda su u najvećoj meri ugrožene reke, koje sve češće postaju mesta pored kojih se grade deponije, ali i druge prirodne lepote u koje ljudi bacaju plastični otpad.
Reke se ulivaju u veće reke ili direktno u mora i okeane. Zato i ne čudi što su upravo vodeni tokovi, odnosno svetski okeani, najveće deponije otpadne plastike. Dakle, okeani su mesto gde zapravo završava skoro sav plastični otpad i ova činjenica trenutno predstavlja problem broj jedan u svetu kada je u pitanju zagađenje plastičnim masama. Svake godine u svetske okeane uđe oko osam miliona tona plastike sa kopna.
Najveća prirodna deponija plastičnog smeća u okeanima je na daleko poznato Veliko pacifičko smeće. Površina mrlje na kojoj se prostire smeće koje je priroda akumulirala u Pacifiku procenjuje se na oko 1,6 miliona km2, što je, primera radi, skoro tri puta veća površina od teritorije današnje Francuske.
Takođe, procenjuje se da od celokupnog svetskog otpada tek oko 40% završi na deponijama, koje su po pravilu slabo ili potpuno nekontrolisane. Mnoge od tih deponija su toliko loše kontrolisane da se otpad iz njih direktno preliva u okeane. Upravo je taj nemar vezan za deponije i glavni izvor problema plastičnog zagađenja u našim okeanima.
Ko su najveći “proizvođači” plastičnog otpada?
Zemlje koje su gusto naseljene uglavnom imaju tendenciju da proizvode i više plastičnog otpada. Pa ako pogledamo statistiku kada je u pitanju količina plastičnog otpada po glavi stanovnika, preuzetu sa sajta worldpopulationreview.com, videćemo da je najveći zagađivači mora Mikronezija sa 308,25 kilograma plastičnog otpada po glavi stanovnika. Zatim slede Bermudi (205,93kg), Palau (170,19kg), Farska ostrva (167kg), Hong Kong (163kg) i tako dalje.
Međutim, ako rangirano zemlje koje proizvode najviše otpada u svetu onda je prema istom izvoru na prvom mestu SAD sa ukupno 34,02 miliona tona otpada (statistika iz 2016. godine). Nakon njih slede Indija – 26,33, Kina – 21,60, Brazil – 10,68, Indonezija – 9,13, Rusija – 8,47, Nemačka – 6,68, Velika Britanija – 6,47, Meksiko – 5,90 i Japan – 4,88 miliona tona.
Primetićete da su to uglavnom razvijene zemlje sa veoma razvijenom industrijom. Ipak, najveći broj ovih država svoj plastični otpad prevozi u druge nerazvijene zemlje gde se često nepravilno odlaže i upravlja njime.
Plastični otpad je već uveliko jedan od najvećih problema sa kojim se suočava čovečanstvo, pa ako ne budemo sami brinuli o njemu i smanjili upotrebu, odnosno povećali reciklažu, planeta Zemlja će biti u velikom problemu. Osim što se njegovim sagorevanjem oštećuje ozonski omotač i izaziva efekat staklene bašte, i reke kao izvor pijaće vode na zemlji su često veoma zagađene. Zagađivanjem pijaćih tokova, smanjuje se ionako deficitaran resurs.
Sakupljanje sekundarnih sirovina i klasifikovanje otpada i njegovo recikliranje je samo jedan od načina da spasemo našu planetu. Otkup sekundarnih sirovina kada je u pitanju Beograd je prilično razvijen, ali ne i svest ljudi o tome.
Dakle, lako možete pronaći firme kojima možete prodati sekundarne sirovine i plastične mase za koje će vam oni platiti i kasnije ih recilirati. Na taj način osim što ćete učiniti dobro delo za spas Zemlje, možete i zaraditi. Zato budimo odgovorni, brinimo o našoj za sada jedinoj planeti, čuvajmo prirodne lepote i svoje zdravlje, ne bacajmo plastične flaše i pakovanja. Reciklirajmo.
