U savremenom načinu života stres i anksioznost postali su gotovo svakodnevna pojava. Bilo da su izazvani poslom, porodičnim obavezama ili ubrzanim ritmom života, ovi faktori utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje. Mnogi traže rešenja u terapijama, fizičkoj aktivnosti i tehnikama relaksacije, ali značajan doprinos smanjenju stresa može doći i iz – tanjira.

Hrana ima moćan uticaj na naše raspoloženje i sposobnost tela da se nosi sa stresom. U nastavku predstavljamo primere namirnica i suplemenata koji mogu doprineti boljoj emocionalnoj stabilnosti.

Adaptogene biljke – moć ašvagande u borbi protiv stresa

Jedna od najpoznatijih adaptogenih biljaka u savremenoj fitoterapiji je ašvaganda – drevna biljka iz ajurvedske medicine koja sve više privlači pažnju modernih istraživača zbog svog snažnog antistres efekta. Ašvaganda ima sposobnost da reguliše nivo kortizola, glavnog hormona stresa, čime direktno utiče na smanjenje anksioznosti i poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja.

Kada je u pitanju ašvaganda benefiti su brojni, a istraživanja pokazuju da redovna upotreba ovog suplementa može doprineti smanjenju simptoma hroničnog stresa, poboljšanju kvaliteta sna i povećanju otpornosti organizma na psihičke i fizičke napore. Njeni aktivni sastojci, posebno vitanolidi, deluju antiinflamatorno i neuroprotektivno, čime štite mozak od oštećenja izazvanih stresom.

Još jedan važan aspekt ašvagande je njena sposobnost da utiče na balansiranje hormona, što može biti od koristi osobama koje pate od hormonalne anksioznosti ili PMS-a. Takođe, korisnici često prijavljuju poboljšanu koncentraciju, smanjenje razdražljivosti i stabilniji energetski nivo tokom dana.

Kako lokalna hrana podržava ravnotežu tela i uma?

Nije tajna da način uzgoja i poreklo hrane mogu imati direktan uticaj na njene nutritivne vrednosti, a time i na njenu sposobnost da pomogne u borbi protiv stresa. Organske i lokalno proizvedene namirnice, uzgajane bez pesticida i hormona, bogate su antioksidansima, vitaminima i mineralima koji su ključni za normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Istražite portal za poljoprivrednike i tu ćete pronaći informacije o sadnji i uzgajanju proizvoda bez štetnih materija. Pored zdravijih sastojaka, ovakva hrana ima i psihološki efekat – kada znamo da činimo dobro za svoje telo, osećaj zadovoljstva i kontrole raste.

Konzumiranjem lokalne, sveže hrane umanjuje se rizik od unošenja štetnih supstanci koje mogu narušiti crevnu floru. A zdrav mikrobiom danas se sve više dovodi u vezu sa emocionalnom stabilnošću, s obzirom na to da se značajan deo neurotransmitera proizvodi upravo u crevima.

Hrana bogata magnezijumom – prirodni relaksant za um i mišiće

Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala kada je u pitanju regulacija stresa. On ima ključnu ulogu u funkciji nervnog sistema, kontrakciji mišića, kao i u metabolizmu hormona stresa. Nažalost, savremena ishrana često je siromašna ovim mineralom, a stres dodatno povećava njegove potrebe u organizmu.

Namirnice bogate magnezijumom uključuju zeleno lisnato povrće, semenke bundeve, bademe, lešnike, integralne žitarice i tamnu čokoladu sa visokim procentom kakaa. Ove namirnice ne samo da relaksiraju mišiće, već i um, jer doprinose oslobađanju GABA neurotransmitera – prirodnog umirujućeg agensa u mozgu.

Redovan unos magnezijuma doprinosi boljem snu, manjoj napetosti i smanjenju glavobolja koje su često povezane sa stresom. Takođe, magnezijum pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, koji kada oscilira može doprineti nervozi i osećaju iscrpljenosti.

Dodaci magnezijuma mogu biti korisni kod osoba sa povećanim potrebama – sportista, trudnica ili onih koji su izloženi hroničnom stresu. Ipak, preporučuje se da se najpre pokuša sa unosom kroz ishranu, a suplementi da se uvode uz savet nutricioniste ili lekara.

Probiotici i fermentisana hrana

Veza između creva i mozga, poznata kao „gut-brain axis“, poslednjih godina dobija sve više pažnje u naučnim krugovima. Naime, mikrobiom u našim crevima igra presudnu ulogu u sintezi neurotransmitera poput serotonina, koji direktno utiču na raspoloženje, anksioznost i sposobnost nošenja sa stresom.

Probiotici, odnosno korisne bakterije, i fermentisana hrana kao što su kefir, kiseli kupus, kimči, miso i jogurt, pomažu u održavanju zdrave crevne flore. Kada su creva u balansu, mozak šalje jasnije signale, hormonski sistem funkcioniše pravilnije, a telo se lakše adaptira na stresne situacije.

Redovan unos fermentisanih namirnica pokazao je smanjenje nivoa kortizola kod ispitanika, kao i poboljšanje opšteg osećaja blagostanja. Istraživanja pokazuju da osobe koje unose više probiotika imaju manju učestalost depresivnih epizoda i osećaj hronične anksioznosti.

Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline, koje se najčešće nalaze u masnoj ribi kao što su losos, skuša i sardine, odavno su poznate po svom pozitivnom uticaju na mozak. Njihova glavna uloga je u izgradnji neuronskih membrana, regulaciji upalnih procesa i sintezi neurotransmitera.

Studije su pokazale da redovan unos omega-3 masnih kiselina smanjuje simptome depresije i anksioznosti, posebno kod osoba koje su podložne hormonskim i sezonskim promenama raspoloženja. EPA i DHA, dve najvažnije forme omega-3 kiselina, direktno utiču na lučenje serotonina i dopamina – ključnih molekula u regulaciji emocija.

Za osobe koje ne konzumiraju dovoljno ribe, dostupni su suplementi ribljeg ulja, koji predstavljaju siguran i efikasan način da se zadovolji dnevna potreba za ovim važnim nutrijentom. Istraživanja su pokazala da već posle četiri nedelje redovne upotrebe dolazi do vidljivog poboljšanja mentalnog stanja kod osoba sa blagom do umerenom anksioznošću.

Stres i anksioznost ne moraju biti stalni saputnici savremenog života. Uloga hrane u regulaciji emocionalnog stanja često se potcenjuje, a zapravo može biti ključna u borbi sa svakodnevnim izazovima. Pravilno odabrane namirnice i suplementi mogu značajno doprineti osećaju mira, balansa i kontrole. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.