Ovo su najnaprednije zemlje po pitanju regulacije emisije izduvnih gasova iz starih vozila

Automobili i druga prevozna sredstva su najveći zagađivači vazduha i prema podacima UN oni u zagađenju učestvuju čak 75 odsto. Kod nas su najveći problem vozila bez katalizatora, kao i veliki broj starih automobila, a kako su taj problem rešile razvijene zemlje pročitajte u nastavku teksta.

Stari automobili su najveći zagađivači

Svi noviji modeli poseduju takozvani katalizator, odnosno sistem za prečišćavanje vazduha, što u većini slučajeva predstavlja nedostatak kod starih vozila. Katalizatori služe da bi tazložili najotrovnije materije, koje nastaju sagorevanjem benzina ili nafte na manje štetne, kao što su azot, ugljen dioksid i vodena para.

Jedan od najpoznatijih profesora iz oblasti hemijskog inženjeringa, Jong Vangje je sa svojim timom dizajnirao novi katalizator, koji je sposoban da podnese ekstremno visoke temperature izazvane radom motora. Ovi sistemi su neophodni za funkcionisanje čitave generacije budućih modernih vozila.

zagađeno zemljiste braon boje, iznad koga su sivi oblaci

Nacionalni program “Cap and trade” u Kini i Americi

Kineska vlada je donela odluku da započne nacionalni program “Cap and trade” od 2017. godine, koji treba da smanji emisiju štetnih izduvnih gasova. Prvi put van Kine ovaj program pokrenut je u Sjedinjenim Američkim državama, kada je odlučeno da se postepeno ukida upotreba olovnog benzina. 

Nakon podrške od strane republikanaca za ovaj program usledile su negativne reakcije, zbog čega je ukinut na određeno vreme. U svom drugom mandatu Barak Obama odlučio je da primeni taj sistem na emisije ugljenika zbog čega je bio na meti negatinih komentara. Za sada se ne zna koliko je “Cap and trade” uspešan, kao ni da li će Kinezi pronaći bolje rešenje.

Evropska unija kontroliše prodaju vozila

Evropska unija dala je ovlašćenje Evropskoj komisiji da testira i proverava vozila kada je u pitanju poštovanje standarda o emisiji gasova. Pored testiranja ona može i da kažnjava proizvođače i uvoznike do 30.000 evra po vozilu ukoliko nisu u skladu sa propisima ove unije.

EU i države članice su bile na meti kritika jer su dozvoljavale proizvođačima automobila da opravdaju dugu listu izuzetaka i rupa u pravilima prilikom proveravanja nivoa zagađenja. Iako su iz EU priznali da postoji mogućnost varanja na testovima, Brisel nije reagovao i tvrdio je da je sprovođenje pravila odgovornost nacionalnih regulatora.

Švedska je napravila plan za budućnost

Vlasti u Švedskoj su odlučile da će ta zemlja prestati da emituje štetne gasove sa efektom staklene bašte do 2045. godine. Prema planu predviđeno je da se smanje štetni gasovi prvenstveno iz oblasti transporta do 85 odsto, dok će se ostatak nadoknaditi sadnjom drveća ili održivim investicijama u inostranstvu.

Zakon o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte stupio je na snagu tokom prošle godine, dok je Švedska pozvala i ostale zemlje, među kojima je prva SAD da pokrenu isti program kao ona. Pristupom ostalih zemalja rast temperature bi se smanjio i ograničio na 1,5 stepeni celzijusa.

Zagađenje životne sredine u Srbiji

U našoj zemlji se emisija gasova staklene bašte od 2000-te povećala tri puta, zbog čega Srbija posebnu pažnju mora da obrati na ekologiju. Ozbiljne mere koje treba da se pokrenu se odnose na poboljšanje kvaliteta vazduha, kao i izbegavanje grešaka koje su napravile druge zemlje kada je u pitanju zaštita životne sredine. 

Pored uvođenja mera potrebno je da građani obrate pažnju na trošenje energije, a najveći problem stvara saobraćaj, jer će morati više da se koriste hibridna vozila i na električni pogon. Smanjenjem vozila koja učestvuju u saobraćaju dodatno bi redukovalo emisiju gasova staklene bašte, pozitivno uticalo na zdravlje ljudi i obezbedilo više mesta za parking.

5 zagađivača iz auspuha

Sagorevanjem benzina i dizela nastaju ugljen-dioksid (CO2) i vodena para (H2O), koji imaju negativnu ulogu u očuvanju životne sredine. Ugljen-dioksid spada u gasove koji stvaraju efekat staklene bašte, a usled nepotpunog sagorevanja u motorima zaostaju kapljice goriva i ulja, zbog čega nastaju ugljen-monoksid, ugljovodonici i oksidi azota.

Ugljen-monoksid je gas koji nema boju i miris ali je zato vrlo otrovan i može izazvati gubitak svesti, trovanje i smrt nakon nekog vremena. Ukoliko je njegova koncentracija viša od dozvoljene vozilo neće proći na EKO testu

Pored Srbije dosta zemalja ima problem sa zagađenjem vazduha i emisijom gasova staklene bašte, zato je sada pravi trenutak da očuvanje životne sredine bude ispred profita. Velika je odgovornost u rukama vlada svih država kako bi obezbedile zdraviji vazduh budućim generacijama.