Važno je znati zašto zaposleni odlučuju da promene radno mesto, jer ako kompanija ima visoku stopu fluktuacije, to može da izazove nisko zadovoljstvo poslom. Zapošljavanje novih radnika zahteva vreme i trud, zbog čega je za poslodavce korisno da pronađu načine da zadrže svoje sadašnje zaposlene. Poznavajući razloge zbog kojih zaposleni odlaze, poslodavci mogu direktno da reše problem koji se ponavlja i da svima stvore prijatnije radno okruženje. Gubitak zaposlenog košta više nego zapošljavanje, a kompanije redovno ispuštaju dobre radnike iz svojih ruku.

Plata i beneficije

Ukoliko zaposleni smatraju da su nedovoljno plaćeni za posao koji obavljaju, logično je da će razmišljati o promeni radnog mesta. Kako se nečiji životni stil menja ili porodica raste, lako je uvideti da im je neophodno da zarade više novca kako bi priuštili svoje životne troškove.

Radna snaga je i dalje u velikoj potražnji u većini sektora, tako da oni koji traže imaju više uticaja nego ikada u traženju boljih plata i beneficija. Ako nisu zadovoljni onim što trenutno zarađuju, postoje veće i bolje prilike za njih. Zbog toga, ako poslodavci žele da regrutuju i zadrže kvalitetne radnike, moraju da budu bolje informisani o odgovarajućim platnim skalama za otvorene pozicije, kao i da budu kreativni sa paketima pogodnosti koje mogu ponuditi kandidatima.

Loš menadžment

Za svakog zaposlenog koji je ikada imao problema sa teškim šefom i menadžmentom, vrlo je jasno da loši menadžeri mogu snažno uticati na zadržavanje zaposlenih. Loš šef ili menadžment je razlog broj jedan zašto zaposleni napuštaju posao, prema rezultatima brojnih sprovedenih studija. Zato i ne čudi podatak da su dostupni oglasi za posao sve veći predmet interesovanja zaposlenih koji razmišljaju o promeni radnog mesta. Nije neophodno da zaposleni budu prijatelji sa svojim šefom, ali je važno da postoji uzajamno korektan odnos u cilju stvaranja pozitivne atmosfere u kompaniji. Ako ovaj odnos nije dobar, a menadžment nije adekvatno obučen da pomogne u uspostavljanju i održavanju komunikacije, situacija u kojoj se zaposleni nalaze može biti vrlo neprijatna.

Osećaju se necenjeno

Nedobijanje priznanja za svoj rad i osećaj da nisu cenjeni je visoko na listi razloga zašto zaposleni napuštaju svoje organizacije. Čak i najnesebičniji zaposleni žele da njihov rad, kao i oni sami, budu prepoznati i cenjeni za dobro obavljen posao. Niko ne želi da njihovi napori prođu neprimećeno, a posebno kada ulažu dodatne sate i naporno rade da bi korektno obavili svoje zadatke. Novčana nadoknada nije dovoljna da se zaposleni osećaju ispunjeno i budu srećni. Priznanje njihovog doprinosa pozitivnom rastu tima, odeljenja ili kompanije direktno je proporcionalno njihovom zadovoljstvu poslom. Zato je važno da menadžeri i kompanije obaveste zaposlene kada su uradili nešto dobro na šta bi trebalo da budu ponosni.

Burn out sindrom

Bolest modernog doba, takozvani burn out sindrom je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti. Prouzrokovan je dugotrajnim i intenzivnim stresom na poslu. Razlozi su brojni. Zaposleni se često žale da nisu dobili odgovarajuću tehnologiju i resurse da završe zadatke koji se od njih traže. Kada tipična radna nedelja traje 50 sati ili više, a od profesionalaca se očekuje da odgovaraju na e-poštu čak i u slobodno vreme, rezultat je često loš balans između posla i privatnog života. Dobre strategije za smanjenje količine stresa su balansiranje timskog opterećenja i podsticanje ljudi da uzmu slobodno vreme za sebe. Stručnjaci za produktivnost preporučuju da kompanije uvedu jasnu politiku za podsticanje ravnoteže između posla i privatnog života.

Nemaju prostora za napredovanje

Ako je razvoj karijere važan za članove tima, oni mogu otići ako ne vide mogućnosti za napredovanje. Stoga je važno da kompanija obezbedi obrazovne mogućnosti, kao što su konferencije, radionice, edukacije i nova iskustva za proširenje njihovog skupa veština. Mogućnost napredovanja je jedan od faktora koji direktno utiče na subjektivno zadovoljstvo poslom. Kada rukovodioci donose odluke o unapređenju zasnovane na kompetencijama, zaposleni mogu da vide šta je potrebno za prelazak na pozicije višeg nivoa. Praksa koja se pokazala najboljom jeste da menadžeri budu odgovorni za vođenje redovnih diskusija o napredovanju u karijeri i da izveštavaju svoje nadležne o eventualnom nezadovoljstvu zaposlenih.

Mnogi radnici napuštaju svoje trenutne poslove zbog mogućnosti rasta, bolje plate i poboljšane ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Da bi se smanjila fluktuacija, najvažnije je razumeti zašto zaposleni odlaze i delovati proaktivno.